Ако желите уништити један народ, крените од школства, не требају вам ни нуклеарно оружје, нити далекометне ракете” – цитат универзитетског професора из Јужне Африке.

У Бањалуци је основано удружење просвјетних радника “Ипак се окреће”. Оснивачи овог удружења су Соња Недић, професорица математике и информатике, Ирена Радић, асистентица на Правном факултету у Бањалуци и Јелена Сандић, професорица енглеског језика. Идеја о Удружењу просвјетних радника “Ипак се окреће” објелодањена је 28.6.2024. године, док је регистрација завршена 13.11.2024. године, након одржане Оснивачке скупштине у Бањалуци.

Више о овом Удружењу рекла је једна од оснивача и члан управног одбора удружења “Ипак се окреће”, професорица Соња Недић.

На саму идеју о оснивању дошли смо почетком 2024. године, након неуспјешног састанка са Синдикатом. У жељи да ријешимо проблем, позвали смо представника на састанак, међутим, није било конструктивно, те се одлучујемо да великом већином изађемо из Синдиката. Долазимо до идеје да нам ипак треба нешто или неко да нас окупи око истог циља, а то је бољи положај просвјетног радника по свим основама. Били смо сагласни да су процеси васпитања и образовања, у нашој држави, ‘задња рупа на свирали’. Тридесет година се апсолутно није чуо глас просвјетног радника, а стање је све горе. Схватили смо да је доста и да овај суноврат образовања мора да стане”, рекла је Недић на почетку разговора са новинаром портала БУКА.

Прича о Удружењу се брзо проширила, те су оснивачи добили много подршке од колега широм Републике Српске.

“Наравно, има и оних који не вјерују сами у себе, па ни у наше Удружење, али су ту. И у њима постоји трачак наде да ипак можемо нешто да промијенимо. Окупљамо и ентузијасте, али и све оне који гаје и мрвицу наде у боље сутра што се тиче наше професије. Они који су нијеми и глуви на читаву ову причу су људи који можда не смију да нас гласно подрже из неких својих разлога или људи које је ово дугогодишње ћутање ‘убило у појам’ и само чекају пензију. Кроз сам процес промовисања Удружења на друштвеним мрежама и путем медија нисмо примијетили да неком ‘сметамо’, да нас неко ‘прозива’ и слично. Надлежне институције још увијек нисмо контактирали, а нису ни они нас у било ком смислу. Заиста се кроз ових пола године трудимо да енергија коју шаљемо буде позитивна, никако нападачка или прозивалачка. У сфери нашег интересовања негдје и није бављење тим да ли и коме сметамо. Сматрамо да се разговором и јасним чињеницама може много тога ријешити или бар дефинисати као проблем. Људи су препознали оно што покушавамо да урадимо на прави начин. Они којима сметамо могу бити само људи који не желе самосталне, образоване, самомислеће људе. Наша мисија је на корист цијелог друштва и апсолутно ништа рушилачко у њој нема”, нагласила је наша саговорница.

Она је навела и основне циљеве Удружења, а то су: залагање за побољшање свеукупног положаја просвјетног радника, сарадња са релевантним институцијама, залагање за квалитет и унапређење васпитно-образовног процеса, израда и реализација пројеката из области образовања, науке и културе, организација и промоција различитих културних, образовних и хуманитарних дешавања, али и други циљеви из области образовања, науке и културе.

“За све наведено, а и више од тога, већ се боримо и промовишемо на различите начине. Наша даља дјеловања управо и јесу усмјерена ка испуњавању циљева. Положај просвјетног радника у задњих пет година се срозао до дна. Свједоци смо све учесталијих физичких напада на колеге, што је негдје заиста алармантно. Учитељ више нема ауторитет у учионици, дјеца су преслободна, тешко им је држати пажњу, школа им је досадна. Немате више методе да ученике који праве проблеме на настави и ометају часове за то и санкционишете, осим да ученика упишете у напомену и евентуално снизите владање. Оцјена из владања се опет нигдје не рачуна и не гледа. Завладао је тренд да се унутар породице или на породичним слављима о просвјетном раднику прича ружно, без поштовања, са омаловажавање, и са тим дијете долази у школу. Положај нам се деградира унутар саме породице, а породица би требало да је стуб друштва. На главе су нам натоварени такозвани тимови, активи, дежурства, приредбе, такмичења мимо радног времена, којекакве едукације и семинари, двојна документација, обични и електронски дневник, разредништва која су у задње вријеме више психолошка савјетовалишта и дјеце и родитеља, стручна усавршавања, развојни планови школе – видите ли игдје час? Не! Час и учионица су постали тридесетак одсто нашег посла. Све остало смо писари, психолози, тете чувалице, педагози, социолози, доктори, баке, маме, тате”, нагласила је Недић.

Она додаје и да сам систем иде у смјеру да потпуно деградира просвјетног радника.

“Знате ли да је за пријаву наставника инспекцији довољна једна конвертибилна марка на рачуну? Чак се не морате ни потписати, савјетници излазе на терен и на анонимне пријаве. А коме се може пожалити просвјетни радник уколико трпи било какав притисак или малтретирање на послу, било од дјеце или родитеља? Па не постоји та адреса изузев управе школе, којој су такође руке поприлично везане или једноставно уста залијепљена траком. Ипак, можда највећа бољка образовног система јесте страначко запошљавање, гдје често прилику не добију најбољи кандидати, већ они подобни. Такви, обично, нису у могућности да објективно и суверено одлучују у својој учионици, што значајно урушава ауторитет, али и ентузијазам оних који би својим радом још увијек да се показују и доказују. Образовање је препуштено ентузијазму појединца, јер надлежне институције ниједним гестом не показују жељу да награде оне који постижу заиста врхунске резултате”, истакла је Недић.

Наша саговорница наглашава да је једна од великих бољки нашег образовног система та што је он на дну листе приоритета свих власти и влада које су владале Републиком Српском од 1992. године.

“Ништа, или скоро ништа, није се промијенило. А и ако јесте, боље да није. Од највише до најниже инстанце образовне власти карактерише постављање људи из потпуно других бранши на руководеће позиције. Доносиоци одлука о овој важној друштвеној сфери, као што је просвјета, требало би да буду наше колеге, неко са дугогодишњих искуством у учионици и зборници. Неко ко разумије и најситнији детаљ учитељског заната, а не менаџер, новинар, економиста, угоститељ. Недавањем приоритета стручности, квалитету и постигнућима у области образовања свјесно се поткопава просвјета и у темељу ради рђаво”, нагласила је саговорница.

Она додаје да је опремљеност наших школа ‘срамотна за 21. вијек’.

“Од техничких алата за наставу посједујемо нешто рачунара, који су музејски примјерци. Интерактивне табле су на нивоу статистичке грешке, а лабораторије и опремљеност учионица у којима се изучавају природне науче су мисаона именоца. Управо из тог разлога су ученицима ови предмети и најтежи, јер немају могућност да повежу теорију и практичну примјену”, навела је Недић.

Професорица Недић је нагласила да је вршњачко насиље у константном порасту и да је све више вандализма.

“Дјеца много бораве на друштвеним мрежама и пред ТВ екранима, баш зато су којекакви јутјубери и инфлуенсери и узор данашњој дјеци. Већина њих промовише насиље, физичко и вербално, интернет насиље и све што је лоше. Свједоци сте и посљедњих “тик-ток” изазова који су довели до озбиљних физичких озлиједа ученика. Ученици немају емпатије, разред више није заједница. Све се материјализовало, па је обично одбачен свако ко не носи оригинал Најк или нема Ајфон. У својим етикетирањима су немилосрдни и поприлично злобни са циљем да повриједе и психички пољуљају особу са друге стране. Дјеца су све више манипулативна, како једни према другима, тако и према родитељима и наставницима. Обично су проблем они који код куће немају прави узор или који потичу из дисфункционалних породица. Такви ученици не поштују никакав ауторитет, јер поштовање нису изградили код куће. Родитељи такве дјеце не виде проблем или не желе да га виде, па школе и наставнике туже, доводе адвокате. Небројено пута су се васпитно-дисциплинске мјере за такве ученике и повукле, јер се ишло линијом мањег отпора или се једноставно прибојавало тужби, жалби и инспекција, за које унапријед знамо исход”, истакла је Недић на крају раговора.