Удружења просвјетних радника „Ипак се окреће“ ,10. априла у Дому омладине организовало је округли сто на тему “Изазови у образовном систему Републике Српске”. Излагачи су били из реда универзитетских професора, наставници основних и средњих школа, васпитачи и стручни сарадници, дипломирани правници запослени у школама, као и сами чланови удружења. На излагању учествовало четрнаест стручњака везаних за ову област.

Лазарела Тамамовић,  дипломирани правник нагласила је да је један од проблема и недостатак кадра у просвјети.

“Реформе и неулагање државе у образовање довели до деградације просвјетних радника, а што је у коначници резултирало дефицитом кадра, првенствено за предмете хемија, математика, физика, информатика, техничко образовање, па чак и за радно мјесто рачуновође. Разлози због којих млади не уписују наставничке факултете су ниске плате, просвјетни радници немају право на топли оброк и регрес, сигурност и положај просвјетног радника никад нису били гори”, казала је Тамамовић.

Др Драженко Јоргић, члан комисије за полагање стручног испита за рад у васпитно-образовном процесу у средњој школи, говорио је о изазовима (не)формалном образовању будућих наставника стручних предмета у средњим школама.

“Уочио сам да у учионици  почињу радити наставници, професори са ненаставничких факултета, а да нису претходно положили педагошко- психолошку и дидактичко- методичку групу предмета. Рјешење овога проблема је једна година студија са педагошко- психолошком и дидактичко-методичком групом предмета, те измјена Закона о средњем васпитању и образовању у виду клаузуле да се за рад у средњој школи мора имати додатних најмање 65 ЕЦТ бодова, што би значило оснивање једногодишњих специјалистичких наставничких студија за школовање наставничког кадра за стручне предмете у средњим школама”, закључио је Јоргић.

Професорица Марина Јарић, излагала је  о унапређењу положаја просвјетног радника кроз законске и системске промјене. Она је навела шест кључних проблема на којима би се требало радити да би се унаприједио положај просвјетних радника.

“Недостатак правне заштите, искључивање наставничких вијећа из процеса одлучивања у школама, административна оптерећеност, просвјетни радници нису довољно укључени као стручна подршка приликом измјена наставних планова, програма и уџбеника, недостатак квалитетних стручних усавршавања, неадекватна плаћеност. Рјешење за овај проблем су измјена законских аката по питању безбједности и надлежности наставничког вијећа, рационализација и дигитализација администрације, квалитетније организовање стручних усавршавања, укључивање у већој мјери просвјетних радника у измјене и реформе”, навела је Јарић.

Дипломирана васпитачица, Оља Плавшић, идентификацирала је потешкоће у развоју код дјеце предшколског узраста. 

“Данас је све већи број дјеце са потешкоћама у предшколским установама. Присутна је мањкавост систематског прегледа који не укључује детаљније анализе које омогућавају рано откривање потешкоћа, те се изгуби драгоцјено вријеме за правовремено дјеловање, не постоје адекватни центри у које би упутили родитеље када уоче проблем. У нашим обдаништима запослени су асистенати у вртићу који су неадекватног образовног профила за тај посао”, истакла је Плавшић и додала да су најчешћи проблеми са којима се васпитачи сусрећу проблеми са пажњом и неразвијеним говором код дјеце.

Професорица Соња Недић говорила је о безбједност ученика и запослених у васпитно- образовном систему
“У школама у задње двије године велика је важност створити сигурног окружења у школи. Кључни аспекти безбједности су физичка, психолошка и дигитална безбједност.  Одговорност имају сви, и школска управа, и наставници, ученици и родитељи. Овдје би се осврнула се на позитивне законске прописе у области образовања који штите само дјецу, али и не и запослене у школама. Наши изазови су недовољна примјена законских прописа у пракси, неуједначеност закона и правилника, од којих неки правилници нису још ни донесени, мањак особља за стручну подршку, неадекватан и недовољан одговор надлежних институција”, истакла је Недић и додала да су  неопходне системске промјене и измјене Закона.

“Мој приједлог је да треба укинути дежурство ученика, доношење Правилника о материјално- дисциплинској одговорности ученика који би био усклађен са Законом, растеретити педагошко- психолошку службу административних послова, редован школски полицајац по принципу један полицајац на један објекат, доношење посебног правног акта којим се родитељ позива на одговорност у случају неадекватног свог понашања и понашања дјетета”, навелаје Недић.

Др Небојша Мацановић говорио је о насиљу у школама.

“Проблем нашег система је у неадекватном одговору институција на појаву одређених проблема у школству када се обично посеже за увођењем новог предмета, немогућност стручних служби да се једнако посвете свим ученицима јер константно морају да се баве неколицином проблематичних, у Закону постоји мјера упућивања ученика у васпитно- дисциплински центар, али ми те установе немамо”, казао је Мацановић и навео да су рјешења за овај проблем, увођење мјере друштвено корисног рада  за изречену васпитно- дисциплинску мјеру, девастиране подручне школе вратити у функцију гдје ће дијете за вријеме распуста боравити и добити адекватну подршку и бити примјер другој дјеци да не иду тим путем.

Професорица Свјетлана Поповић изнијела је своје мишљење о трајању основне школе.

“Моје мишљење је да је непотребно трајање основне школе девет година, као и кретање упис у исту са шест година. Исто тако ми имамо и превелик број ученика у одјељењу, неадекватан распоред распуста у току сколске године, недовољно часова допунске и додатне наставе, неискориштеност објеката подручних школа, несврсисходност поправних испита. Рјешење за овај проблен је враћање трајања основне школе на осам година и кретање у школу са седам година, смањивање броја ученика у одјељењу, прерасподјела распуста, додјељивање више часова за допунску и додатну наставу, искориштавање објеката подручних школа у сврху реализације школе у природи”, закључила је Поповић.

Мр Бранка Љубојевић говорила је о изолованост образовног система из међународних токова.

“Неопходно је укључивати се у међународне токове и пројекте, а за то има више резлаога. Да бисмо спознали себе поређењем са другима, лакше ћемо уочити да имамо проблем када видимо како функционишу други око нас, лакше ћемо ријешити проблем када видимо како су исти ријешили у окружењу. Наш васпитно-образовни систем има прекомпликоване процедуре и добијање сагласности за учешће у међународним пројектима. Ту постоји и неформална забрана сарадње са колегама из Федерације Босне и Херцеговине, а то кочи развој нашег образовног система. Рјешење овога проблема је поједностављивање процедура за учешће у међународним пројектима”, истакла је Љубојевић.
Организатори Округлог стола, заједно са излагачима, формирали су закључке, а они се темеље на изазовима у образовном систему који су апострофирани у данашњим излагањима и приједлозима за рјешавање истих.

Закључци се односе на промјене које је неопходно провести да би се побољшао образовни систем, а исте износимо у цијелости:

– Неопходна је системска промјена законских и поѕаконских аката који су у директној вези са основношколским и средњошколским васпитањем и образовањем, а која ће запосленима у школи гарантовати већи степен безбједности, побољшање материјалног положаја просвјетних радника и издвајање већег процента бруто друштвеног производа за образовање.
– Потребне су измјене Закона о основном и средњем васпитању и образовању која ће структурама унутар школе  вратити право на одлучивање и аутономију.
– Кроз Закон о средњем васпитању и образовању омогућити кадру који не потиче са наставничких факултета да прије почетка рада у учионици стекне педагошко- психолошка и дидактичко- методичка знања неопходна за тај рад.
– Потребно је повећати број стручних сарадника у школама.
– Увођење мјере друштвено корисног рада  за изречену васпитно- дисциплинску мјеру
– Реформе треба заснивати на анализама предности и недостатака постојећег образовног система, те им приступати систематски, плански и организовано уз веће консултовање кадра из праксе и већу транспарентност; те континуирано праћење ефеката;
– Омогућавање организатору и излагачима на данашњем Округлом столу да буду једна од радних група при наредним реформама, а нарочито када су у питању измјене наставних планова и програма које је неопходно растеретити и кроз њих омогућити већу интердисциплинарност приликом реализације истих.
– Успоставити сврсисходан и правовремен систем стручног усавршавања које ће бити континуирано.
– Већа отвореност ка образовним системима у окружењу и свијету, те поједностављивање процедура за учешће у међународним пројектима.
– Побољшати комуникацију просвјетних власти са образовним институцијама на свим нивоима како би се успоставио функционалан и складан систем који ће да служи својој сврси.