У протеклих десетак дана забиљежена су три инцидента у основним школама у Републици Српској, када су нападнути наставници.

Просвјетни радници траже већу заштиту и сигурност у школама, како за себе тако и за дјецу. Траже измјене закона које би обухватиле заштиту не само просвјетних радника, већ и здравствених радника и новинара.

О овим темама разговарали смо са предсједницом удружења “Ипак се окреће”, Соњом Недић.

Еуронеwс БиХ: Госпођо Недић, три инцидента у кратком периоду. Имали смо и раније случајеве, рецимо у Санском Мосту и Бијељини. Да ли ово стање постаје алармантно? Јесу ли просвјетни радници и дјеца заштићени у школама?

Недић: Јесте, као што сте рекли, у посљедњих годину дана забиљежено је око пет до шест инцидената за које знамо, а небројено је оних који никада нису доспјели у јавност. Стање је већ дуго алармантно, али у посљедњих пет година ситуација је постала борба за голи живот. Не можете бити спремни на то да вас неко нападне у учионици, да вас физички измлати пред дјецом или колегама. На то се једноставно не може бити спреман. Апсолутно нисмо заштићени.

Еуронеwс БиХ: Ко су, условно речено, насилници? Јесу ли то старији ученици или родитељи незадовољни оцјенама?

Недић: Посљедњи случајеви показују да су то и родитељи и ученици. Ученици показују насиље и према наставницима и међусобно. Насиље је свуда и измиче контроли. То више није проблем само Запада или Америке – дошло је и код нас. Сви знамо шта се догодило у Србији. Синдром насиља се прелива и на наше школе.

Еуронеwс БиХ: Шта се догодило у Гацку и Бањалуци?

Недић: У Гацку је родитељ напао наставника пред ученицима – ухватио га је за гушу и физички насрнуо на њега. У случају из Бањалуке ријеч је о малољетнику, па не бих улазила у детаље из поштовања према дјетету. Али и тада је просвјетни радник био мета.

Еуронеwс БиХ: Ви сте тражили измјене закона. Међутим, закони често остају мртво слово на папиру. Како изаћи из тог зачараног круга?

Недић: Суштина је да се мора мијењати закон, јер много проблема управо из њега потиче. Закон о основношколском васпитању и образовању и пратећи правилници нису усклађени, што ствара потпуни дисбаланс. Рјешење је у томе да се законски заштите просвјетни радници. Не само закон који штити радно мјесто, већ посебан сегмент закона који ће се односити и на новинаре, просвјетне раднике и љекаре – све који обављају послове од јавног значаја.

Еуронеwс БиХ: Тражили сте и враћање аутономије школама, посебно наставничком вијећу. Да ли је министарство централизовало одлучивање?

Недић: Према новом закону, наставничко вијеће више не може само да донесе одлуку о васпитно-дисциплинској мјери. Вијеће може само да предложи, а одлука мора проћи комисију. Чак и ако 60 чланова вијећа гласа за мјеру, она не важи док је не потврди комисија. То успорава процес и пребацује одговорност на три члана комисије, који постају изложени стресу и притисцима.

Цијели интервју погледајте у видео прилогу.