У организацији Града Бања Лука, а у реализацији  Удружења  просвјетних радника

„ Ипак се окреће“ организована је манифестација поводом  Дана учитеља, 5.октобра 2025.године.

Сама манифестација обухватила је више аспеката: 

1. Подизање свијести грађана о важности учитељског позива кроз цитате о знању, учењу и учитељима у Господској улици

2. Сајам занимања просвјетног радника у Стакленцу у Парку „Петар Кочић“ под називом „Кад порастем, бићу учитељ!“

3. Панел дискусију на тему „Колико нам је важан учитељ?“ у Кући Милановића

Цитати у бојама нашег Удружења, чија је основна мисија побољшање цјелокупног статуса просвјете и просвјетног радника у друштву, красе небо изнад Господске и тјерају све пролазнике да застану бар на тренутак и једну своју мисао посвете знању, учењу и учитељима. Ово и јесте једини исправан однос према најважнијем позиву на свијету: сви чланови једног друштва одговорни су за њега и свако од нас може да допринесе његовом побољшању!

Сајам занимања „Кад порастем, бићу учитељ“ унио је боје, радост, смијех и распјеваност у дан и живот свих оних који су се одважили на излазак и долазак у Стакленац. Играјући едукативне игрице, цртајући, свирајући, правећи честитке наши најважнији чланови друштва имали су прилику да виде како и шта раде учитељи од предшколског до средњег образовања. Било је и одраслих који су се радо вратили својим школским данима и дјетињству, рјешавајући ребусе, одговарајући на питања, учећи калиграфију. То шаренило, разноврсност и пуноћа јесу прави симболи позива просвјетног радника. Више од два сата дијелили смо радост свог свакодневног живота с другима и показали да посао наставника никако не завршава школским звоном!

Трећи дио манифестације у виду панел дискусије  на тему „Колико нам је учитељ важан“ био је посвећен нама, просвјетним радницима. Посебно је важно напоменути да је панел дискусија привукла велики број посјетилаца који су остали до самог краја догађаја.

Панел дискусији, која је  одржана у Кући Милановића од 17.00 до 21.30 часова , присуствовали су и у њој учествовали искусни просвјетни радници и стручњаци из области образовања.

Излагања су била груписана у три нивоа: 

1. Излагања из учионице – излагачи су били колеге учитељи и наставници (Анка Несванулица, учитељица у пензији; Мирослава Васић, учитељица из Градишке; Драгослав Бозало, наставник из Источног Сарајева)

2. Излагања са терена – излагачи су били професори Филозофског факултета који су проводили разна истраживања у области образовног система (проф. др Синиша Лакић; проф. др Ивана Зечевић)

3. Излагања из амфитеатра – излагачи су били универзитетски професори и руководиоци који раде са наставничким звањима (проф. др Весна Ломпар, проф. др Мило Ломпар, проф. др Срђан Душанић).

Учитељица Анка је говорила о значају учитељског позива….Бити учитељ  значи обликовати ум и карактер сваког  дјетета, усмјеравајући га ка знању, вриједностима и самосталноси.

Суштина нашег посла, како каже учитељица Мирослава, је у посвећености, заједништву и љубави према ономе што радимо. Зато је важно да вратимо достојанство просвјетном раднику и подсјетимо друштво  колико је његово дјело драгоцјено.

Наставник Бозало је истакао потребу за јачом сарадњом између РПЗ-а, Министарства просвјете и културе и других релевантних институција, како би се заједничким напорима унапредио образовни систем. Такође, наглашено је да је неопходно  законски заштити просвјетне раднике и обезбједити стипендије за студенте који се опредијеле за учитељски позив.

Професори са Филозофског факултета,  проф. др Синиша Лакић и  проф. др Ивана Зечевић, који су проводили разна истраживања у области образовања,  изнијели су резултате  који освјетљавају важне аспекте наставничке професије.

 Проф.др Лакић  представио је истраживање на тему „ Процјена стања у наставничког професији у Републици Српској из угла учитеља и  наставника “, проф.др Зечевић говорила је о резултатима истраживања посвећеног менталном здрављу наставника, нагласила да су стрес, преоптерећеност и недостатак систематске подршке  међу најчешћим изазовима са којима се просвјетни радници суочавају.

Проф.др Весна Ломпар  говорила је о разлозима  због којих се све мањи број студената одлучује за рад у просвјети.

„ Налазимо се на великом раскршћу “ , рекао је проф.др Мило  Ломпар у свом излагању „ јер често предајемо онако како смо ми учили, а не онако како данашње вријеме захтјева. Настава мора пратити промјене у друштву, технологији и начину размишљања младих људи “.

Завршним излагањем декана Филозофског факултета сви присутни имали су прилику да виде и чују да је могуће направити чудо и у околностима у којима живимо, али и да сазнају којим се то методама чуда раде. 

Чули смо и научили много тога, али најзначајније од свега је да нисмо једини у чијем свијету је просвјетни позив угрожен, али и да постоје многе ствари које сами можемо измијенити. Наши излагачи искуствено и научно засновано представли су проблем који сматрају важним, али и понудили рјешења и могућности поправљања ситуација у свим аспектима. Дух заједништва и снага вјере у смисленост и смисао образовања креирали су сјајну атмосферу у простору и расположење у људима.

Током панела  закључено је да су сљедеће препоруке и мјере:

• Наглашена је важност посвећености послу, заједништва и међусобне сарадње  као основе успјешног образовног и професионалног дјеловања.
• Држава и институције образовног система треба да пруже континуирану подршку  просвјетним радницима  – кроз законску заштиту  и  унапређењу услова рада.
• Смањити административну преоптерећеност просвјетних радника ради унапређења квалитета образовног процеса.
• Увести  програме интервизије, супервизије и подршке с циљем  унапређења професионалних компетенција  и јачања емоционалне отпорности наставника.
• Стипендирати учитељски позив  како би подстакао већи интерес младих за образовне студије  и осигурао квалитетан кадар у просвјети.

Закључено је да ће се препоруке са овог панела доставити Граду, надлежним образовним институцијама, а сличне дискусије  наставити организовати на годишњем нивоу.