У праскозорје нове школске године, у ишчекивању звука школског звона, на истој линији неповјерења стоје како просвјетни радници, тако и родитељи, а чињеница је да ни ученици с радошћу не чекају први школски дан.
Август је мјесец савјетовања просвјетних радника и конкурса за слободна радна мјеста. Савјетовање, покушај да се једном годишње одговори на изазове у савременој настави посредством презентације, креиране уз асистенцију умјетне интелигенције и хвалоспјев истој, као и вјеродостојног презентовања надлежног савјетника, постало је сврха само себи, по начелу умјетност зарад умјетности, јер присутни, ограничени стварним могућностима свога радног мјеста, нису досегнули сврсисходност двочасовног скупа.
Обогаћени искуствима са истог, просвјетни радници су добили још један радни задатак из домена „остали послови“ 40-часовне радне недјеље – лијепљење, по штампаном упутству, наљепница на уџбенике у славу дародавца истих, уз мото који се сам по себи намеће „Не треба нама знање, већ послушност и мултифункционалност“.
И сви нијеми. И свима нормално.
Нијеми, а уз то и слијепи, на све конкурсе за слободна радна мјеста у школама, на правилнике и тестове, који сав труд видљив у просјечној оцјени студирања, годинама рада, наградама, побију бодом на усменом дијелу теста – 1 (један бод од шест могућих)!
Одавно је просвјета постала хоби ентузијаста са дипломом. Уста нам пуна учионице 21. вијека, а у реалности просторије неријетко без гријања, наставних средстава, интернета, а све мање имамо и ученика. Дјеца уче да се знање исплати – само не наставницима, јер њихова примања су ту да родитеље, али и ученике подсјете колико су битни и потребни друштву. У Републици Српкој просвјета није позив него тест издржљивости, вјечна борба са вјетрењачама у сваком просвјетном раднику.
Просвјетни радник је одавно на дну, али наше дно има и подрум. Умјесто да просвјета буде темељ друштва, како су идеолози деценијама уназад прокламовали, остала је заглављена у камењу подрумских темеља. Нису ни свјесни да један трзај, један ударац, статички прецизан, може да сруши цијело здање.
Имамо ли снаге?